Култура печења је постала популарна у Јапану тек после Другог светског рата.После 1980-их година развијено је такозвано „бездимно печење“, што је печење које су углавном биле намењене мушким потрошачима учинило омиљенијим код женских потрошача и постепено постало место окупљања обичних породица.
Јапански роштиљ вуче корене из корејске кухиње са роштиља, али Јапанци су развили сопствену филозофију.Традиционални јапански роштиљ је роштиљ на дрвеном угљу, где се говедина и пилетина пеку на роштиљу.ЈАКИТОРИ, или месо са роштиља на ражњу, такође је уобичајено у Јапану.
Иако је прерада меса углавном кисела зачина унапред, али је лакша од корејских зачина.Сврха је да се омогући људима да пробају природну деликатесу свежег меса, или директно на роштиљу, након печења, у њему се може уживати уз посебан дип сос како би се побољшао укус хране.Чак је и нека од најбољих свежих меса потребно само зачинити сољу, што се назива „печење у соли“.
Јакитоку је начин печења меса директно на решетки.Састојци јакитокуа крећу се од висококвалитетног меса као што су филе порта и свињетина са пругама
, до унутрашњих органа као што су говеђи трипице, језик и јетра, па чак и морски плодови и поврће.Пошто је акценат на свежини меса, па није потребно превише киселих зачина унапред, а у последње време популарно такозвано „сцаллион печење“, односно со и лук на свежем месу изнад роштиља, укус лука помешаног уз свеже месо печено на дрвеном угљу и сос, природног укусног укуса, људи се никада не уморе од јела.
Трик за јакитори је да имате врелу ватру, али не можете директно спалити месо.Месо са роштиља треба само два пута преврнути и пећи док површина истог тренутка не промени боју.Неко месо чак треба да се пече док не буде 2 до 3 пута кувано.Али исто је да се ово кувано месо мора умочити у сос и јести вруће.
Време поста: 08.12.2021